Leptirice

Dating > Leptirice

Click here: ※ Leptirice ※ ♥ Leptirice

Les pensent que transpercer d'acier ou d'aiguilles de fer le cœur du défunt, et placer dans ses yeux, ses oreilles et entre ses doigts, des morceaux de fer ou d'aubépine lors de l'enterrement évite qu'il ne devienne un vampire. Pierach, , sur New York Times, 13 juin 1985 consulté le 25 décembre 2007. Vlad Tepes Dracul, « l'empaleur » Représentation tirée des chroniques de Brodoc, et montrant dînant devant des exécutions par empalement.

Cryptozoologie Un cas renommé de vampirisme concerne la créature légendaire appelée « suceur de chèvres » en espagnol de et , réputée se nourrir du sang des animaux domestiqués et qui a déclenché une hystérie collective souvent corrélée aux problèmes économiques, particulièrement dans le milieu des années 1990. Le est par conséquent l'expert privilégié dans l'identification des vampires. Ainsi, en l'histoire des , sortes de goules résidant dans des corps, a été compilée dans le texte sacré du Baital Pachisi alors que le raconte comment le roi en a chassé et capturé une ,. Le chef du village a ordonné de percer le cœur du cadavre à l'aide d'un pieu, mais les phénomènes ont persisté et le cadavre a été décapité avec de meilleurs résultats. Après les représentations du Dracula de Bram Stoker au , le mythe est porté à l'écran.

L'apparence de la créature s'est construite au fil de ses apparitions dans les médias, par exemple, le port de la devenu indissociable de l'habillement du vampire est le résultat de l'esthétique recherchée au et au , afin d'en renforcer l'élégance et le côté inquiétant. Par ailleurs, des trous apparaissant dans la terre au-dessus d'une tombe sont pris pour des signes de vampirisme. Dans ce domaine, les traditions folkloriques se mêlent aux interprétations romanesques...

Contrôle Uptime - Les descriptions de vampires évoluent d'un pays à l'autre et d'une époque à une autre, mais des traits généraux peuvent être identifiés. Ledenog pogleda gledao je u nju dok su se njegove šake sve više i više stezale u pesnice.

U leptira je često spolno dvoličje koje je izraženo u veličini, obojenosti, krilima i ticalima. Mužjaci su obično šarenijih i življih boja. U nekih leptira pojavljuju se znatne razlike u boji prema godišnjem dobu sezonsko dvoličje. Potpuno razvijeni leptiri hrane se najviše nektarom, rijetko peludom, a nekima je probavilo zakržljalo pa se i ne hrane. Tijelo im je dlakavo, glava slabo pokretljiva. Sastavljene oči su polukuglaste, a često imaju i dva jednostavna oka. Prsni kolutići su stopljeni. Noge su im slabašne, a prednje su smanjene u noge za čišćenje. Zadak se sastoji od 6 do 7 kolutića. Prednja krila obično su veća od stražnjih. Bez krila, leptiri mogu biti dugi između 3 mm i 7 cm. Najveći među njima, vrste mogu imati raspon i veći od 30 cm. Najmanjim leptirom se smatra patuljasti moljac s rasponom krila od svega dva milimetra, dok najveću površinu krila ima iz. Gusjenice najčešće žive na bilju i hrane se biljem. U jajetu, koje je prvi razvojni oblik leptira razvija se mlada gusjenica. Ličinke leptira su s usnim organima za grizenje, većinom žive na kopnu, a neke u vodi. Hrane se uglavnom raznim biljnim dijelovima. Na glavi imaju kratka ticala i 4 do 6 jednostavnih očiju. Uz prave noge imaju obično 5 pari panoga na 3. Za leptire je karakteristična potpuna holometabolija pa između ličinačkog stadija i odrasle jedinke prolaze stadij. Prije nego što se zakukulje, gusjenice se pričvrste na zaštićenu mjestu ili ispredu svilen zapredak, te se preobraze u slobodnu ili češće zastrtu kukuljicu. Kukuljica se doima mirnom, međutim u unutrašnjosti se odvijaju velike promjene, organi gusjenice se razgrađuju, a izgrađuju se unutrašnji organi leptira. Kad se odrasli leptir izvuče iz zapretka najprije raširi krila da se osuše. Nakon toga je spreman za let. Potpuno razvijeni leptiri obično žive samo kratko vrijeme, ali neki mogu i prezimiti. Prema načinu na koji su tijekom leta spojena prednja i stražnja krila dijele se na: Jugatae krila su spojena izbočinom prednjih krila i Frenatae krila su spojena aparatom na stražnjim krilima. Jugatea obuhvaćaju primitivne porodice kao što su: Micropterigidae, Eriocraniidae i Hepialidae dok u Frenatae spadaju svi ostali noćni i danji leptiri. Prema rasporedu rebara na krilima se razlikuju: Homoneura podjednak izgled prednjih i stražnjih krila i podjednak broj rebara i Heteroneura različit oblik i broj rebara na prednjim i stražnjim krilima. S obzirom na broj spolnih otvora u ženki porodice se klasificiraju u Monotrysia jedan spolni otvor ili Ditrysia dva spolna otvora. Najčešće korištena klasifikacija koristi tradicionalnu podjelu na Macrolepidoptera veliki danji i noćni leptiri i Microlepidoptera mali noćni leptiri. Neki istraživači smatraju da se Lepidoptera dijele na 50 dok drugi spominju čak 120 porodica leptira. Poznato je više od 150 000 , a u Srednjoj Europi živi više od 4 000 vrsta. Veće porodice su: Pieridae , , ili prelci povorkaši , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , U Hrvatskoj je zabilježeno oko 3 000 vrsta leptira, od kojih je 186 danjih. Zakonom o zaštiti prirode zaštićeni su: Papilio machaon , Iphiclides podalirius , ili crvenooki parnasovac Parnassius apollo , Apatura iris , Apatura ilia i Limenitis populi. Zbog nježne tjelesne građe postoji vrlo malo paleontoloških ostataka leptira pa se do spoznaja o njihovoj evoluciji dolazi posredno, preko ostataka drugih životinjskih skupina ili proučavanjem evolucije biljnih vrsta s kojima su zbog načina života leptiri usko povezani. Najstariji poznati fosil Archaeolepis mane je star oko 190 milijuna godina. Pretpostavlja se da su se razvijali tijekom dugog razdoblja od 300 milijuna godina, a najstariji oblici vjerojatno su se pojavili krajem kada su već postojali uvjeti života pogodni za leptire. Émilie Beaumont, prijevod Blanka Pašagić, hrv. Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2004. Wolfgang Dierl, Leptiri, prijevod Paula Dubrešić, Cankarjeva založba, Ljubljana, Zagreb, 1990.